Израђена прва географска карта

Анаксимандар из Милета био је вјероватно први Грк, који је израдио мапу цијелог познатог свијета. Сматрао је да Земља лебди у простору (што је била нова идеја).

Ератостен − oтац географије

Написао многобројне радове из географије, астрономије, математике, филозофије, књижевности и етике. Главно дијело му је „Географијаˮ.

Јулијански календар

Јулијански календар или стари календар увео је Јулије Цезар 46. год. п. н. е. и представља реформу и замјену за римски календар. Едиктом је ступио на снагу 1. јануара 45. год. п. н. е. и био је предоминантан календар у римском свијету, већем дијелу Европе и европским колонијалним насељима у Америци.

Нестала Попмеја

Помпеја или Помпеји (лат. Pompeii, итал. Pompeï) јесте антички град који је потпуно уништен у ерупцији вулкана Везув 24. августа 79. године.

Геоцентрични систем

Птоломеј је у свом дјелу „Велики зборник астрономијеˮ прихватио геоцентрични систем, тј. да се Земља налази у центру, а да Сунце и планете (тзв. луталице) круже око Земље.

Хелиоцентрични модел

Никола Коперник био је пољски астроном, математичар, правник, љекар и економиста, први научник који је формулисао хелиоцентрични модел свемирских тијела.

Пут око свијета

Фернандо Магелан је био португалски истраживач. Мада је Магелан трагично изгубио живот на Филипинима, пре повратка у Европу, осамнаест чланова његове посаде се вратило у Шпанију 1522. опловивши Земљу.

Израђена прва збирка географских карата

Герхард Меркатор био је фламански картограф, конструктор познате пројекције за израду навигацијских карата. Он је, заправо, поново поставио картографију на строго научне основе.

Грегоријански календар

Грегоријански календар или нови календар јесте најкоришћенији календар на свијету. Први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а прогласио га је 1582. године папа Гргур XIII, по коме је добио име.

Отворен Суецки канал

Модерни Суецки канал био је званично отворен 17. новембра 1869.

Гринички меридијан се узима за „нулти меридијан”

Гринички меридијан усвојен је као међународни стандард октобра 1884. године на Међународној конференцији у Вашингтону.

„Српско географско друштво”/h2>

Јован Цвијић заједно са групом географа и природњака основао је „Српско географско друштво” у Београду.

1910. године

Потонуо „Титаник”

Понос британске морнарице, брод Титаник, потонуо је 12. априла 1912. године усљед судара са леденим бријегом.

Кретање литосферних плоча

Њемачки научник Алфред Вегенер 1915. године доказао је да се рапоред копна и мора на нашој планети споро, али непрекидно мијења.

Спутњик

„Спутњик Iˮ (рус. Спутник – пратилац или сапутник) био је први вјештачки сателит избачен у орбиту у част годишњице Октобарске револуције.

Прво путовање у свемир

Јуриј Алексејевич Гагарин отпутовао је у свемир у свемирској летјелици „Восток Iˮ.

Најпознатија плимска електрана

Прва плимска електрана подигнута је 1966. године у заливу Сен Мaло на сјеверозападној обали Француске.

Путовање на Мјесец

Нил Олден Армстронг био је амерички астронаут и први човјек који је ступио на тло Мјесеца.

Пронађен скелет најстаријег човјековог претка

Луси је вјероватно најпознатији свјетски фосил хоминида. Открили су је Доналд Јохансон и Том Греј 1974. године код Хадара у Етиопији.

Посљедњи пут виђена Халејева комета

Посљедње појављивање Халејеве комете.